Vladan Aksentijević, poznatiji kao Ajs Nigrutin, ili Ajzak takođe poznat i kao Čavo ledeni, Ajzaklija-Stomaklija, Svež Nigrutin, Freš Nigrutin i Has MS (rođen 12. avgusta 1977 u Beogradu) je srpski hip-hop muzičar. Njegove pesme su uglavnom pune humora o seksu, drogi, alkoholu itd.
Zanimljivosti:
Broj 43 se često pominje u pesmama, čak i u naslovu albuma. Neki put se u tekstovima ili u intervjuima zajedno pojavljuju i brojke 43 i 23. One nisu povezane sa magijom i praznoverjem već sa činjenicom da je Ajs iz Koteža, a da odatle ka centru grada vozi gradska linija 43. Kada on i Timbe krenu kod Skaj Viklera, onda sa autobusa 43 presedaju na 23. Dakle, ne postoji nikakva numerologija ili slična pseudonauka iza ovoga.
Ajs Nigrutin na Youtube:https://www.youtube.com/watch?v=3dBRkHU_USs&feature=relatedhttps://www.youtube.com/watch?v=SbcTEEAjf5Uhttps://www.youtube.com/watch?v=lXhbTTTT4kU&feature=relatedhttps://www.youtube.com/watch?v=zPSQEMpv99M&feature=relatedhttps://www.youtube.com/watch?v=rNjg1X6yKI4&feature=relatedhttps://www.youtube.com/watch?v=hbuOFMFOZQA&feature=relatedhttps://www.youtube.com/watch?v=U8F3rDAmVmg&feature=relatedIntervjui:https://www.youtube.com/watch?v=qSRoLTdffPk&feature=relatedVeliki brat:https://www.youtube.com/watch?v=MAlp8UbM9YI&feature=related - Ajs Nigrutin Ulazak U Veliki Brat VIP
https://www.youtube.com/watch?v=nt2RV2Wr0EY&feature=related - Sky Wikluh i Ajs Nigrutin - Ulazak u kucu Velikog Brata
Spoljašnje veze:http://www.myspace.com/ajzakIntervju za magazin Maksim:
AJS NIGRUTIN
Vladan Aksentijević
Ja bih već šetao decu, da ova zemlja nije tako šugava i da žene nisu sve gore i gore
Najtiražniji srpski reper, punjač klubova širom Balkana i vlažni san devojaka i momaka, za Maxim govori o svojoj kriminalnoj prošlosti, sadašnjosti obasjanoj zvezdama i neizvesnoj budućnosti
Da skratimo formalnosti, kad će izaći novi album benda Bad Copy?
Za par meseci, napravili smo mnogo lepe pesme.
Da li ćete na koncertima ponovo deliti sarme publici?
Smislićemo nešto novo. Delili smo sarme, koristili smo gajbe umesto štikli, oblačili smo se u džointove, mada je publika pomislila da smo se preobukli u kifle.
Koliko ljudi zna za tebe u bivšim republikama SFRJ?
Punim koncertne prostore, znači dovoljno. U Hrvatskoj je sve bolje organizovano nego ovde, zna se ko pravi plakate, ko štampa karte - moje je samo da dođem i otpevam svoje. Tamo sam prilično slušan i popularan, mada me ne prepoznaju na ulici kao ovde. Ovde mi traže i autograme, a ja im kažem: “Koji će vam kurac moj autogram, samo vam još ja falim!”
Da li si imao nekih problema dok si nastupao u Hrvatskoj?
U Splitu je bilo par ludaka, koji su hteli da naprave incident, ali se sve brzo smirilo. Takvih ljudi ima svuda, nije im uspeo dan, ako nisu nekom pocepali usta ili ako njima neko nije polomio nos.
Kad ćeš napisati neki politički tekst?
Napisao sam jedan o Dinkiću, ali više neću napisati nijedan. Nemam vremena za politiku, to rade drugi bendovi i to vrlo dobro, Beogradski sindikat, na primer. Pun mi je kurac vesti: umro ovaj, ubijen onaj, ovaj ovoga ogovarao, onaj rek’o ono... Ovde su ti političari veće zvezde od muzičara i glumaca. Odvratno!
Kako zamišljaš sebe za trideset godina?
Ako budem živ za trideset godina, biće mi drago da se zamislim nad svojim životom. Ja bih već šetao neku decu da ova zemlja nije tako šugava i da žene nisu sve gore i gore. Repovaću sigurno dok se ne budem smorio, a onda ću s nekim penzosima vršnjacima da igram šah ispred zgrade. Voleo bih i da živim na selu od gajenja kokošaka i prasadi uz izvor i plac na kojem bih gajio još nešto, ali to nije za javnost! Imam babu u srcu Šumadije, pa ko zna? Penziju sigurno neću dočekati, pošto nemam ni dan radnog staža, a i da imam, sad su pravila takva, da ovi prvo sačekaju da umreš od starosti, pa onda razmatraju da li da ti daju penziju.
Zbog čega se nerviraš?
Nerviram se zbog nekih glupača s kojima sam ulazio u ozbiljniju priču. Drugari me ne nerviraju, roditelji i sestra takođe.
Da li tvoja sestra sluša tvoju muziku?
Tripuje se da joj je burazer, to jest ja, car. Ona je u drugom svetu, voli narodne pesme i splavove.
Šta ti misliš o tome?
Moja šveca je car!
Da li si roditeljima puštao svoju muziku? Šta kažu za tvoje tekstove?
Imao sam koncert u Domu omladine skoro, bili su ćale, keva, tetka i kumovi. Svi debeli i veseli. Baš im se svidelo.
Šta tvoji roditelji misle o džidži-travi-marihuani?
Ne pričamo o tome. Ćale je odrastao na Dorćolu, keva na Bežaniji, tako da znaju o čemu se radi. Prošli smo celu tu priču odavno, znaju da nisam “drogaš” (smeje se) i da volim po nekad da spurnjam neki džok. Ja čak ni cigarete ne pušim.
Pa ti si 100% Beograđanin?
Da!
U koji bi se kraj grada preselio s Koteža, da možeš da biraš?
U Jajince, zato što mi u tom slučaju ni Avala ni centar ne bi bili daleko. Ortak tamo ima gajbu i mnogo je gotivno, banja.
Šta misliš o inicijativi da se Beograd otcepi od ostatka Srbije?
To bi bilo super, ali u slučaju da se onda i prigradska naselja ocepe od Beograda, pa da seljačine ostanu u centru grada, s obzirom na to da su ga već zauzele. Pa, nek onda idu na svoje isfolirane žurke i neka nose pištolje i neka budu fensi.
Kad smo već kod pištolja, šta misliš o domaćim reperima, koji pevaju pesme o kriminalu i pištoljima?
Oni su najveći carevi, zato što su stvarno pravi kriminalci. Svako od njih ima pištolj i zato se ne kačim s njima, niti ih prozivam. Imali su jako težak život, živeli su u getu i brzi su na pištolju. Ne bih da ih komentarišem, mogao bih samo da imam probleme. Ne obraćam pažnju na njih, pošto mi je tako lakše. Oni su u fazonu: “Ajs je dobar dečko, nećemo da ga diramo!” i ja se trudim da tako ostane. Oni su baš hip-hop zajebani crnci!
Kakav si bio kao klinac, da li si bio stidljiv?
To ne mogu da ti kažem, moraćeš da pitaš druge. Ne sećam se.
Da li si psovao kao klinac?
Nisam psovao, ali sam pravio razne gluposti. Bio sam vragolast. Nisam se tukao, niti sam bio nasilan, ali sam imao nekoliko dobrih akcija s drugarima.
Na primer?
Pobegnemo sa časa, pustimo sve ventile i česme po školi, a začepimo sve odvode za vodu. Jedno veče iskenjali smo se u školskom dvorištu, a onda smo ta govna razmazali po svim kvakama i ulazima u školu. Ujutru smo seli u dvorište pre početka časa da sačekamo reakcije. Bilo je interesantno.
Da li su te nekad uhvatili u nestašluku i da li si se uplašio zbog toga?
Nekoliko puta mi je baš bilo frka! Gađali smo Titove slike plastelinom, to je baš bilo davno, još ih nisu zamenili Slobinim slikama. Nas nekoliko je bilo okrivljeno za to, pa su nam zvali roditelje. Naravno, usledile su kazne: nema izlaska, crtaća, pecanja, plivanja.
Ti si pecaroš?
Bio sam, dok nisam provalio repovanje i pravljenje muzike na kompu. Pre toga sam pecao po okolnim kanalima u Kotežu. Jednom sam i ja bio upecan, neki lik mi je greškom zabio udicu u vrat.
Koliko si puta u životu imao probleme s milicijom?
Jednom sam bio uhapšen, još dok sam bio školarac. Obili smo školu da bismo ukrali mikroskope i da bismo prskali po školi aparatima za požar. Tad su me uhapsili, pa sam prespavao noć u samici. Skinuli su mi pertle, da se kao ne ubijem. Ujutru je ćale došao po mene.
Kako izgleda noć u samici?
Divno! Smrdi na pišaćku i na govna. Bio je dan pred Božić, smrz’o sam se k’o pička.
Kakvu si pouku izvukao iz tog doživljaja?
Rekao sam sebi posle toga da neću da imam posla s milicijom više nikad. Ćale me pitao ispred stanice: “Jesi li video gde si pogrešio?”, ja kažem: “Jesam!” Posle toga mi ništa nije rekao, samo smo otišli kući. Pouka koju sam izvukao je sledeća: “Ne treba se kačiti s milicijom za gluposti. Ako je neka velika lova u igri, onda vredi razmisliti o tome.”
Kad slušaš svoju muziku?
Retko kad slušam bilo kakvu muziku. Kad svratim kod Timbeta, on pusti nešto da piči u pozadini. Ne mogu da slušam ove nove crnce, pevaju o nekim glupostima, muka mi je od toga. Slušao sam pre neki dan sve od Discipline kičme, to je do jaja! Svoju muziku slušam dok je pravim i kad nastupam.
Da li postoji beogradska hip-hop scena?
Postoji, ali je rascepkana na ekipe.
Da li ekipa kojoj ti pripadaš ima svoje pulene?
Naravno! Bauk skvod, FTP i ekipa iz kraja Ćorava posla, to su sve gotivni klinci, koji prave gotivne tekstove i ne preseravaju se o glupostima, kao što su pištolji, kriminal i težak život. Neki od njih su nas i stigli u pravljenju matrica za pesme.
Kako pišeš tekstove za svoje pesme?
Napravim lup, pa uz muziku krenem da repujem, dakle na licu mesta.
Ko ti je konkurencija među kolegama?
Niko! Zato što ne kapiram nikoga kao konkurenciju, neka radi svako svoje.
Koliko nadimaka imaš?
Probaj da prebrojiš: Ajs Nigrutin, Ajzak, Has MC, Ajzaklija Stomaklija i Čavo Ledeni. Čavo mi je nadimak iz srednje škole.
U koju si srednju školu išao?
U saobraćajnu, tačnije, saobraćajne, pošto sam izbačen iz one na Crvenom krstu, pa sam morao da se premestim u saobraćajnu školu u Zemunu. Po struci sam automehaničar, ali ne znam da popravljam automobile, s obzirom na to da sam na praksi isključivo bio angažovan kao donosilac piva majstorima. Bolelo ih je uvo da nam nešto pokažu, sem ako ih dodatno ne platiš.
Koliko si devojaka imao u odeljenju?
Bila je jedna riba u celoj smeni i nije bila nešto.
Kakve posledice je ostavila na tebe srednja škola bez riba?
Pa, nije baš prijatno iskustvo. Moguće da mi se u srednjoj školi razvila bujna mašta.
Reci nam za kraj svoje pravo ime i prezime?
Vladan Aksentijević
Home 
